Zarade u javnom sektoru neće rasti do 2021. godine, uprkos tome što će u istom periodu bruto domaći proizvod porasti za preko 700 miliona eura, ili oko 17 procenata. To je navedeno u dokumentu predloga smjernica makroekonomske i fiskalne politike za period od 2018. do 2021. godine, koji je usvojen na poslednjoj sjednici Vlade.
– U narednom periodu očekuje se blagi nominalni rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok će u javnom sektoru shodno Strategiji reforme javne uprave doći do optimizacije broja zaposlenih, a plate će ostati na istom nivou – piše u dokumentu Vlade.
Dakle, u privatnom sektoru se očekuje i rast zaposlenosti i plata, dok u javnom sektoru neće biti rasta zarada. Ne očekuje se ni rast zapošljavanja, barem po najavama iz Vlade, koja je usvojila plan optimizacije, kojim se do 2019. stavlja moratorijum na nova zapošljavanja, dok se ugovori na određeno neće produžavati u najvećem broju slučajeva.
Prema podacima iz dokumenta, u naredne tri i po godine, inflacija će iznositi osam odsto, što znači da će standard, odnosno kupovna moć građana, opasti za osam odsto od 2021. godine.
Povećanja plata u javnom sektoru godinama traže mnogi sindikati, a kao razlog navode rast BDP-a. Njega međutim, ne prati rast plata, a ranije je bilo najava iz Vlade da će rast BDP-a pratiti rast plata. Međutim, poslednjih godina, BDP raste, a plate miruju, barem većini zaposlenih u javnom sektoru. Najglasniji u traženju većih plata poslednjih godina bio je Sindikat zdravstva.
Podaci iz dokumenta Vlade pokazuju da će BDP porasti u kumulativnom iznosu 725 miliona ili 17,2 odsto. Time, što rast BDP-a ne prati rast plata i penzija, građani ne osjećaju niti imaju benefite od toga. Ovim podacima i dokumentom Vlade bavila se i agencija za konsalting Fideliti konsalting.
– Predlog za sve stejkholdere u našem društvu koji žele bolje građanima jeste povećavajte plate i penzije za tačno onoliko procenata za koliko raste BDP i imaćete zadovoljne građane koji zaista osjećaju benefite ekonomskog rasta. Ako to prihvatite i ugradite u ekonomske programe, prosječna plata od 510 eura u 2017. godini iznosila bi 597 eura u 2021. godini, dok bi prosječna penzija skočila sa 285 na 334 eura – naveli su iz Fideliti konsaltinga.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun smatra da Vlada mora da sprovede mjere štednje jer je sa međunarodnim partnerima dogovorila konsolodaciju na srednji u dugi rok, a opšta potrošnja je jedan od generatora BDP-a, koji Vlada može da kontroliše.
– U životu često „nužda zakon mijenja”, pa dolazi do kršenja zapisanog. Rast BDP-a treba dobro analizirati. BDP Crne Gore može da raste vrlo brzo i vrlo nepredvidivo, a da se to ne osjeti na rast standarda građana. Javnost se često pita kako. Jedan odgovor je: za rast od jednog procenta BDP-a dovoljno je da imamo oko 40 miliona eura investicija više od planiranog i eto rasta. Dakle, da sve ostane isto, a da samo investicije rastu po 120 miliona eura godišnje, što nije nerealno, Crna Gora će imati rast od 3 odsto BDP-a, a da nema povećanja lične potrošnje, tj nema rasta standarda. Standard građana raste ako iz godine u godinu troše više, ali pod uslovom da inflacija ne obezvređuje taj rast. Nažalost dobar dio rasta neutrališe inflacija – kazao je Drecun.
Vladi je dao preporuku da uradi detaljnu analizu strukture BDP-a i da vidi koji djelovi te matematike utiču na rast, u kojoj mjeri, koliko stabilno, koliko održivo.
– Nažalost, naš rast BDP-a dovodi do sve većeg deficita u trgovini i to je najteža bolest naše ekonomije. Vlada mora napraviti strategiju rasta zasnovanog na rastu realnog sektora, jer će tako smanjivati trgovinski deficit – ocijenio je Drecun.
D.M.–A.Đ.

Trgovinski deficit suštinski problem

Kada je riječ o privatnom sektoru, Drecun objašnjava da on ima svoja pravila.
– To je tržište rada, tržište kapitala i tu Vlada ne može direktno da interveniše. Može da ubrzava procese, i treba to da radi mnogo intenzivnije, jer tržište ne može sve samo, a i kad može, često tržište potroši vrijeme dok ne nađe ravnotežu, a i ta ravnoteža onda zna da bude socijalno nesnošljiva i eto opet problem za državu. Kako god da analiziramo dolazimo do glavnog uzroka, a to je trgovinski deficit. Samo 500 miliona hrane što uvozimo, možemo da proizvedemo za manje od tri godine, e za to treba jaka država – tvrdi Drecun.